Историјат катедре за србистику

     Одлуком Народне скупштине Републике Српске о издвајању високошколских установа из Универзитета у Сарајеву, бр 02-1189/92 од 14. септембра 1992. године („Службени гласник Републике Српске“ број 17/93) – 1993. године обновљен је рад Филозофског факултета у Источном (тада: Српском) Сарајеву  формирањем  двију  катедри: а) Катедре за српски језик и српску књижевност, и б) Катедре за педагогију и психологију. Ове катедре, а самим тим и обновљени Филозофски факултет, почеле су са радом  уписом прве генерације студената,  у школској 1994/1995. години.

  Тако је Катедра за српски језик и књижевност поновила свој оснивачки статус који је имала и при оснивању Филозофског факултета у Сарајеву 1950. године. Наиме, Катедра за српскохрватски језик и југословенске књижевности била је једна од катедри које су установљене приликом оснивања Филозофског факултета у Сарајеву 1950. године.  Та катедра је 1959. године прерасла у двије катедре: а) Катедру за српскохрватски језик, и б) Катедру за историју југословенских књижевности. Године 1971. те су катедре промијениле назив у: а) Одсјек за јужнословенске језике, и б) Одсјек за историју  југословенских  књижевности. Основна разлика између та два одсјека била је у томе што је на Одсјеку за јужнословенске језике српскохрватски језик био први  главни предмет  а књижевност други главни предмет, док је на Одсјеку за југословенске књижевности југословенска књижевност била први главни предмет, а српскохрватски језик други главни предмет.

  При реоснивању Филозофског факултета 1993. године два одсјека с различитом хијерархизацијом језика и књижевности поново су уједињена у исту катедру, тј. успостављен је паралелизам са стањем приликом првог оснивања Филозофског факултета у Сарајеву.  Уједињењем Одсјека за јужнословенске језике и Одсјека  за историју  југословенских  књижевности формирана је заједничка Катедра за српски језик и српску књижевност, баш као што је приликом формирања Филозофског факултета у Сарајеву 1950. године постојала само заједничка Катедра за српскохрватски језик и југословенске књижевности.  На Катедри за српски језик и српску књижевност обје дисциплине – и српски језик и српска књижевност –  имају статус главних предмета;  Катедра је,  дакле,  двопредметна с равноправним статусом обију дисциплина.

  Школске 2006/2007. године Катедра  за српски језик и српску књижевност промијенила је назив у Катедру за српски језик и књижевност.

  На обновљеној Катедри за српски језик и српску књижевност наставнички кадар на почетку су сачињавали наставници који су прешли са Филозофског факултета у Сарајеву, и то за језик: проф. др Милош Ковачевић, а за књижевност проф. др Љубомир Зуковић и проф. др Војислав Максимовић, а као асистенти, за језик Миланка Бабић (пријашњи асистент на Педагошкој академији у Сарајеву) и за књижевност Ранко Поповић (пријашњи асистент на Институту за књижевност у Сарајеву). У наставу су се, од самога њенога почетка,  укључили и наставници с Филолошког факултета из Београда: проф. др Радоје Симић и проф. др Радмило Маројевић, а с Филозофског факултета у Никшићу проф. др Милош Вукићевић, и као асистент мр Валентина Питулић с Филозофског факултета у Приштини.

   Са уписом нових генерација и виших година студија ширио се број углавном гостујућих, хонорарно ангажованих, наставника: проф. др Милица Грковић (од школске 1996/1997.  до  2005/2006); проф. др Бранко Летић (од 1996/1997); доц. др Петар Ђукановић (од  1996/1997. до 1997/1998);   проф. др Видан Николић (од  1997/1998. до данас); проф. др Драгољуб Величковић (од 1996/1997. до 2013);   проф. др Горан Максимовић (од  1997/1998. до данас); проф. др Милан Стакић  (од 1996/1997.  до 2011/2012); проф. др Јован Деретић (од 1996/1997. до 2000/2001); проф. др Ненад Вуковић (од  1997/1998. до  2003/2004); проф. др Милан Драгичевић (од 1998/1999. до 1999/2000);  проф. др Радослав Ђуровић (од 1996/1997. до 2004/2005);  проф. др Мирољуб Вучковић (од  1997/1998. до   2002/2003); доц. др Вукашин Баћовић (од 1998/1999. до 2002/2003);  проф. др Петар Милосављевић (од 1999/2000. до 2002/2003);  проф. др Сава Ћеклић (од 1998/1999. до 2004/2005); проф. др Радован Вучковић (од 2000/2001. до 2003/2004); проф. др Новица Петковић (од 2000/2001. до 2005/2006); доц. др Михаило Шћепановић (од  2006/2007. до данас); проф. др Миодраг Јовановић (од 2006/2007. до 2010/2011);    проф. др Ранко Поповић (од 2008/2009. до данас);   доц. др Маја Анђелковић (од  2013/2014).

  Нису само наставници хонорарно ангажовани, анагажовани су и сарадници, и то:  Бранка Брчкало, методичар  (од 2000/2001. до 2005/2006); Свјетлана Самарџић, асистент (од 1998/1999.  до 2000/2001); Биљана Ђерковић, сарадник у настави (током 2002/2003);   Милка Николић, асистент  (током 2007/2008); мр Нина Ћеклић, асистент (током 2010/2011. и 2013/2014).

  Сви наставници и сарадници до 1996. године били су у хонорарном радном односу. Од те године почиње пријем наставника и сарадника у пуни радни однос. Тако су сљедећим редом у радни однос примани наставници или сарадници на Катедри за српски језик и (српску)  књижевност:  Миланка Бабић (1996);   Ранко Поповић (1996. до 1998);  Триша Кујача (од 1996.  до 2001); проф. др Љубомир Зуковић (1998;  па од 2001. до 2005); проф. др Милица Иванишевић (1997.  до  2005);  проф. др Мирољуб  Јоковић (1998, па од 2007);   Саша Кнежевић (1998);  Сања Куљанин (1999);   Војо Ковачевић   (2000);  проф. др Драгиша Бјелица   (током 2001); проф. др Бранко Летић (од  2000. до 2013);  проф. др Милош Ковачевић (2001);  проф. др Радоје Симић (2003. до 2006); Биљана Вулетић (Самарџић) (2003);  Вера Ћевриз-Нишић (2003); Ања Јефтић (2005. до 2008.); проф. др Бранка Брчкало (2006); Жељка Пржуљ (2008); Божица Кнежевић (2011);  Биљана Мишић (2011); Маријана Митрић (2011); Светлана Панић (2014) и Даринка Иванишевић (2014).

  Од наведених сарадника (асистената) у сталном радном  односу, током развоја Катедре,  магистрирали су и/или  докторирали: проф. др Миланка Бабић, проф. др Саша Кнежевић, проф. др Војо Ковачевић, доц. др Триша Кујача, доц. др Сања Куљанин, доц. др Биљана Самарџић, и доц. др Вера Ћевриз-Нишић. Наведени чланови тако су на катедри прошли пут од асистената до наставника (доцената и/или ванредних професора).

  Магистарске радове одбранили су (не рачунајући оне који су примљени као магистри): Жељка Пржуљ и Маријана Митрић.

   У овом периоду Катедра је неповратно изгубила троје својих чланова:  доц.  др Тришу  Кујачу (2001);  проф. др Милицу Иванишевић (2005)  и асистента Ању Јефтић (2008).

  Наколико  наставника с Катедре отишло је у пензију: проф. др Љубомир Зуковић (2005);  проф. др Бранко Летић (2013) и проф. др Радоје Симић (2006).  Од  пензионисаних наставника  у звање емеритуса изабран је проф. др Бранко Летић.

  На Катедри за српски језик и (српску) књижевност покренут је и први постдипломски студиј на новообновљеном Филозофском факултету. Студиј није конципиран као искључиво србистички него као општефилолошки, тако да је то био постдипломски студиј за све филолошке дисциплине које су се изучавале на Филозофском факултету у Источном Сарајеву. Студиј је имао два смјера: а) лингвистика, б) књижевност. Сагласност на покретање постдипломских студија из лингвистике и књижевности дало је  Министарства просвјете Републике Српске, рјешењем  број 6-01-2796/2001 од 15. 10. 2001. године. Наставници на постдипломском студију од његовог отварања били су: проф. др Милош Ковачевић (Методологија лингвистичких истраживања), проф. др Петар Милосављевић (Методологија књижевних истраживања), проф. др Бранко Летић (Техника израде научног рада) и проф. др Милан Миљевић (Општа методологија). Ови су наставници, осим проф. др Пeтра Милосављевића, изводили  наставу током цијелог трајања постдипломских студија, дакле све до уписа посљедње генерације (2009/2010). Једино је проф. др Петра Милосављевића, због одласка у пензију, замијенио најприје проф. др Љубомир Зуковић, а потом проф. др Мирољуб Јоковић.

  На лингвистичком дијелу постдипломских студија, са темама из србистике,  магистрирало је укупно 11 кандидата, који су добили научно звање магистра лингвистичких наука, и то:

  1. Миланка Бабић,Синтаксички облик реторичког питања у ратној штампи Републике Српске (1992–1995) (датум одбране: 26. 7. 2000)
  2. Андрија Тепавчевић, Акценат Врхпраче (датум одбране: 27. 7. 2004)
  3. Сања Куљанин, Граматичке и прагматичке особине партикула у дјелима Милисава Савића и Радослава Братића (датум одбране: 26. 6. 2006)
  4. Биљана Самарџић, Графијска, ортографска и фонетско-морфолошка анализа повеља Твртка I Котроманића (датум одбране: 14. 10. 2006)
  5. Аида Кршо, Фонетске и морфолошке карактеристике говора Вратника (датум одбране: 5. 2. 2007)
  6. Вера Ћевриз-Нишић, Језичко-стилске карактеристике језика заједничких органа БиХ (датум одбране: 9. 7. 2007)
  7. Нина Ћеклић, Синтаксостилеме реда ријечи у Ситничарници „Код срећне руке“ Горана Петровића (датум одбране: 26. 12. 2008)
  8. Реуф Вејо, Лингвистички аспект дјечијих питања (датум одбране: 26. 2. 2009)
  9. Милка Николић, Поредбене конструкције у историјским романима Добрила Ненадића (датум одбране: 27. 2. 2009)
  10. Божица Кнежевић, Микротопонимија Пала (датум одбране: 1. 7. 2010)
  11. Саша Ђукић, Стилске особине агенцијског новинарства у Босни и Херцеговини(датум одбране: 7. 7. 2011)

На књижевном дијелу постдипломских студија, са темама из србистике,  магистрирала су укупно 23 кандидата, који су добили научно звање магистра књижевноисторијских наука, и то:

  1. Тиодор Росић, Тражим помиловање Десанке Максимовић (датум одбране: 8. 5. 2004)
  2. Андријана Николић, Проза Марка Цара (датум одбране: 22. 6. 2005)
  3. Весна Мићић, Прва књига романа „Дан шести“ Растка Петровића и „Уликс“ Џејмса Џојса 5. 5. 2006.
  4. Недељко Кајиш, Културни и књижевни рад Срба у БиХ у првој половини 19. вијека ( датум одбране: 25. 9. 2006)
  5. Милан Јовановић, Прозни прилози из народног стваралаштва у часопису Босанска вила (1885–1914) (датум одбране: 27. 4. 2007)
  6. Милена Ковачевић, Типски јунаци у пјесмама Тешана Подруговића(с посебним методичким освртом) (датум одбране: 8. 12. 2007)
  7. Часлав Николић, Проблем биографског метода и биографија Пера Слијепчевића (датум одбране: 25. 10. 2008)
  8. Данка Митровић, Невербална комуникација као саставни дио израза у роману „На Дрини ћуприја”  (датум одбране: 14. 7. 2009)
  9. Маја Ћук, Књижевност као огледало културног идентитета – проза српске дијаспоре у Канади, (датум одбране: 23. 10. 2009)
  10. Валентина ВукмировићСтефановић, Техника пронађеног рукописа у романима Слободана Селенића (датум одбране: 1. 7. 2010)
  11. Авдо Нурковић, Јунак у роману Ћамила Сијарића (датум одбране: 16. 7. 2010)
  12. Оливера Крупеж, Анализа лектире у наставним програмима за више разреде основне школе (датум одбране: 4. 2. 2011)
  13. Владан Бартула, Жртва у Еврипидовим трагедијама (датум одбране: 3. 3. 2011)
  14. Зора Пајкановић, Српске реалистичке приповијетке у настави (датум одбране: 17. 11. 2011)
  15. Мирко Ђукић, Нарацијски поступци у приповедној прози Јанка Веселиновића (датум одбране: 27. 1. 2012)
  16. Жељка Пржуљ, Књижевне идеје и погледи Станислава Винавера у дјелу „Заноси и пркоси Лазе Костића„ (датум одбране: 21. 3. 2012)
  17. Милијана Гајић, Јунак у роману Добрице Ћосића (датум одбране: 5. 7. 2012)
  18. Јелена Перић, Политичка драма и позориште у драмама Драгослава Михаиловића (датум одбране: 27. 7. 2012)
  19. Момчило Цвјетиновић, Лик Светог Саве у Босанској вили, 1895–1914 (датум одбране: 3. 11. 2012)
  20. Елвира Црнишанин, Проблем јунака у романима „Одељење за рак” и „Река без ушћа” Александра ИсаијевичаСолжењицина (датум одбране: 29. 12. 2012)
  21. Мирјана Лукић, Поетика Милорада Ј. Митровића (датум одбране: 16. 5. 2013)
  22. Валентина Златановић Марковић, Духовност у делу Исидоре Секулић – молитвени аспекти Исидориног дела (датум одбране: 16. 5. 2013)
  23. Ивана Ерић, Хеленске трагедије у српским ’митолошким апокрифима’ (драме Јована Христића и Велимира Лукића) (датум одбране: 10. 7. 2013)

    На Катедри за српски језик и (српску)  књижевност Филозофског факултета у Источном Сарајеву такође су брањене  докторске  дисертације из области србистике, и то како из области српскога језика, тако и из области српске књижевности. Од реоснивања Катедре одбрањено је укупно 14 дисертација.

    Од тога је шест дисертација одбрањено из области србистичке лингвистике, а докторанди су добили научни степен доктора филолошких наука, и то:

  1. Хазема Ништовић, Основе читања и писања у наставним плановима и програмима у контексту деветогодишњег  основног образовања(датум одбране: 1. 9. 2006)
  2. Биљана Самарџић, Језик књига Горажданске штампарије (датум одбране: 26. 1. 2012)
  3. Сања Куљанин, Перифрастичке форме компарације у савременом српском језику (датум одбране: 11. 4. 2012)
  4. Милка Николић, Поредбено-начинске конструкције у српском језику(датум одбране: 12. 4. 2012)
  5. Нина Ћеклић, Стилистика реда ријечи у стандардном српском језику(датум одбране: 7. 2. 2013)
  6. Вера Ћевриз-Нишић, Стилистичко-синтаксички статус кумулираних јединица у савременом српском језику (датум одбране: 30. 1. 2014)

Из области србистичке књижевности одбрањено је осам  дисертацијa, чији су докторанди добили научни степен доктора књижевноисторијских наука, и то:

  1. Триша Кујача,Живот и критички, књижевно-историјски, културно-историјски радИлије Кецмановића (датум одбране: 19. 6. 1998)
  2. Елени Стергиопулу, Поетика лирског циклуса(датум одбране: 16. 1. 1999)
  3. Љубомир Милутиновић, Жене пјевачи народних епских пјесама(датум одбране: 18. 2. 2006)
  4. Бранка Брчкало, Методички приступ приповједачком дјелу Петра Кочића(датум одбране: 3. 11. 2006)
  5. Саша Кнежевић, Народне пјесме о српском војевању за слободу током 19. вијека(датум одбране: 25. 5. 2007)
  6. Милутин Ђуричковић, Књижевно дело Миленка Матицког(датум одбране: 21. 5. 2009)
  7. Ана Стишовић Миловановић,Принцип инструменталног концептуализма у проучавању књижевности (датум одбране: 1. 7. 2010)
  8. Милена Ивановић, Свијет дјетињства у дјелу Иве Андрића (књижевно-методички аспект)(датум одбране: 12. 11. 2013)